Da biste bili srećniji, odvojite trenutak da primetite prirodu oko sebe
Ako vidite neke vlati trave kako neočekivano izranjaju iz železničkih šina, ili ako je vaša biljka lavande u saksiji upravo procvetala, dajte sebi trenutak da je shvatite i primetite kako se osećate. Posmatranje prirode – gde god da ste – učiniće da se osećate srećnije.
Kako možete postati srećniji? Primetite da je „svet u zrnu peska“.
„Vidjeti svijet u zrnu pijeska/ I raj u divljem cvijetu“ – ovi stihovi engleskog pjesnika iz 18. vijeka Vilijama Blejka se naširoko citiraju, jer nas podsećaju da i najmanja stvar u prirodi može da zadrži beskonačnu lepotu i blagodat.
Ili uzmite drugu pesmu, čuvenog romantičarskog pesnika Vilijama Vordsvorta, gde on ističe sličnu poentu opisujući radost koju oseća polje narcisa koje drhti na povetarcu: „Moje srce se puni zadovoljstvom,/ I pleše sa narcisima,“ piše.
„Pozitivan efekat koji jedno drvo može imati“
Dr Pasmor je regrutovao 395 studenata UBC dodiplomskih studija koji su zatim nasumično podeljeni u tri grupe. Od jedne grupe je zatraženo da fotografiše prirodne objekte ili prizore koji su im zapeli za oko — kao što je prelep zalazak sunca sa kuhinjskog prozora ili cvet koji je kasno procvetao — i zabeleže osećanja koja su u njima izazivali.
Od druge grupe je zatraženo da uradi isto, ali fokusirajući se na objekte koje je napravio čovek, kao što su zgrade ili mašine, dok je treća grupa delovala kao kontrola i od nje se nije tražilo ništa da preduzme.
Za postavljene zadatke, od učesnika se nije tražilo da se potrude; bilo koje scene ili predmeti primećeni dok su obavljali svoje uobičajene, svakodnevne aktivnosti, bili bi dobri.
„Nije se radilo o provođenju sati na otvorenom ili u dugim šetnjama u divljini. Ovde je reč o drvetu na autobuskoj stanici usred grada i pozitivnom efektu koji jedno drvo može da ima na ljude.”
Holli-Anne Passmore
Istraživačica je navodno bila „preplavljena“ oduševljenim odgovorom njenih učesnika, koji su poslali preko 2.500 fotografija i pisanih utisaka.
Passmore je otkrio da su učesnici koji su se bavili zadatkom posmatranja prirode prijavili povećan nivo sreće i opšteg blagostanja. Takođe su bili otvoreniji za društvene kontakte i za deljenje resursa sa svojim vršnjacima.
„Razlika u dobrobiti učesnika – njihovoj sreći, osećaju uzdizanja i stepenu povezanosti sa drugim ljudima, a ne samo prirodom – bila je znatno veća nego što su učesnici u grupi primetili kako se osećaju zbog objekata napravljenih od ljudi i kako se kontrolišu. grupa“, napominje ona.
Prethodne studije su otkrile da pojedinci koji žive u oblastima sa više zelenih površina imaju koristi od poboljšanog mentalnog zdravlja, a možda čak i žive duže u proseku.
Blizina prirode može obogatiti naše živote. U redu je da promovišemo sreću.